Из угла педaгога

Organizacija vremena                             

Kako organizovati dnevne aktivnosti?

Mnogi roditelji i nastavnici se žale na organizacione sposobnosti dece  i mnoga deca priznaju da im organizacione sposobnosti stvaraju pobleme u školi. Iako je neorganizacija  identifikovana kao krivac, roditeljima, nastavnicima i deci nije uvek najjasnije gde greše. Pregledanjem elemenata organizacionih sposobnosti biće lakše da se identifikuju i isprave greške.

Dole je prikazano devet elemenata organizacionih sposobnosti i sugestije kako da deca dođu do poboljšanja u tom pogledu.

  Stavljanje stvari na svoje mesto ♦ Ovaj koncept je osnovni u organizaciji, a toliko je   jednostavan da i deca predškolskog uzrasta mogu da počnu da ga uvežbavaju. Stavljanje knjiga na posebno mesto na polici, slaganje svoje odeće i sortiranje, odvajaje neurađenog domaćeg od urađenog, ili stavljanje omiljenih CD-ova na posebno mesto…Na ovaj način deca poboljšavaju svoju osnovnu oraganizaciju i biće im lakše da pronađu stvari koje im trebaju.

Predviđanje vremena ♦ Ubedite decu da izmere koliko im je vremena potrebno da se obuku, operu zube, ili da stignu do autobuske stanice i mnogo će im pomoći da budu spremni za školu ili aktivnosti na vreme. Uočavanje koliko prosečno vremena treba da se uči za test ili da urade zadatak iz matematike će im pomoći da planiraju. Čineći ih svesnim vremena – to će im pomoći da urade svoje obaveze na vreme i da izbegnu svakodnevnu žurbu koju neki roditelji i deca doživljavaju kada im izgleda da neće stići sve da urade .

Raspored ♦ Nakon što izračunaju koliko im je vremena potrebno za dnevne aktivnosti i učenje, mogu napraviti nedeljni raspored koji bi im pružio vizuelni pregled njihovih obaveza tokom nedelje. U njega mogu dodati i svoje lične aktivnosti, a zatim sve to izložiti na neko vidno mesto – na primer, iznad radnog stola, na vrata….

Sećanje ♦ Sveske sa beleškama su odličan podsetnik za decu sve dotle dok ne počnu da zaboravljaju da ih koriste. Deca vole da  veruju da će zapamtiti svoj domaći zadatak ili neku aktivnost bez zapisivanja, ali to je često samo dobar izgovor za zaboravljanje da nešto urade ili da negde budu. Deca imaju neverovatno pamćenje za ono što je njima važno, ali to pamćenje slabi kada njihove odgovornosti nisu na listi njihovih prioriteta (zadovoljstva). Roditelji koji sami prave svoje liste obaveza su odličan uzor deci koja takođe treba da nauče da vode evidenciju obaveza. Deca mogu i da razviju neki svoj poseban sistem za pamćenje, ali on mora da se pokaže efikasan ukoliko namaravaju da nastave da ga koriste.

Prioriteti ♦ Ako se obaveze suviše počnu gomilati, pa se ispostavi da je dete prezauzeto, treba preispitati aktivnosti i izdvojiti prioritete. Roditelji treba da pomognu deci da nauče da procene svoje aktivnosti i utvrde koje apsolutno moraju da budu urađene, a koje će moći da ostvare samo ako im vreme dozvoli. Ovo pomaže da se izbalansira vreme između “posla” i igre (zabave). Raditi domaći zadatak pre gledanja TV-a verovatno neće biti omiljeni izbor deteta, ali roditelji treba da mu pomogonu da shvati da je najefikasniji.

Eliminisanje ♦ U procesu biranja prioriteta roditelji i deca mogu ponekad da zaključe da od neke aktivnosti moraju u potpunosti da odustanu. Razgovorom roditelji treba da pomognu deci da shvate da za neku aktivnost jednostavno nema mesta u njihovom rasporedu, bez obzira što im se dopada. Ponekad će možda morati i da insistiraju na ovome. Treba poslušati dete, ali i istrajati ukoliko procenjuju da je izbor deteta štetan.

Revizija ♦ Proces razmatranja pomaže deci da shvate  da njihove odluke nisu stalne i da mogu biti revidirane do određenog datuma. Prioritet i eliminaciju potrebno je  ponavljati svakih nekoliko meseci ako raspored postane  opet previše gust i užurban. Deca mogu dodati aktivnosti koje su propustili ili da propuste aktivnosti koje su dodali ukoliko praksa pokaže da je takvo nešto u većem interesu za dete.

Uspostavljanje dobre navike ♦ Organizacija učenja i obavljanje svakodnevnih aktivnosti postaje mnogo manje frustrirajuće ukoliko se automatizuje i ako se razviju dobre navike. Raditi domaći zadatak pre igranja je, recimo, dobra navika. Kao što se mogu automatizovati dobre, isto tako mogu i loše navike  – izbegavanje domaćih zadataka, boravak do kasno uveče, odugovlačenje….  Loše navike treba izbegavati na vreme da kasnije ne bi postale problem.

Fleksibilnost ♦ “ Navike su najbolje sluge, a najgori gospodari! ” Tačno je da dobre navike podstiču efikasnost, ali deca koja ih suviše kruto usvoje gube priliku za kreativnost, spontanost i zabavu. Treba učiti decu da prave izuzetke i da se prilagođavaju promenama – da nauče da učine svoj život što kvalitetnijim, a da pri tom ne unište organizaciju i efikasnost.

Uh, prvo sebe da dovedem u red….

Neuspeh –dešava se svima…

Većina ljudi pri samoj pomisli na neuspeh oseća neprijatnost . Tako nijedan roditelj ne želi da se njegovo dete suočava s neuspehom.

Ljudi ga vide kao završnicu, dokaz da plan nije uspeo ili ideje nisu bile dovoljno dobre. Istina je – neuspeh se dešava svima. Jedina stvar koja odvaja ljude koji uspeju od onih koji ne uspeju je pravilno razumevanje moći neuspeha. Uspeh zahteva da učite iz grešaka i pogrešnih koraka koje na tom putu napravite, pre nego padnete u očaj i odustanete. Šansa leži u svakom porazu.

Evo TRI  razloga zbog kojih je neuspeh ključan za uspeh.

Neuspeh ima funkciju treninga. Najbolji način da neko izmeri koliko je mukotrpan bio napredak u nečemu je da izbroji koliko je puta morao da doživi neuspeh.

Neuspeh je sredstvo. Iz neuspeha učite analizirajući zašto vam se desila greška i pravite strategiju šta biste trebali pri sledećem pokušaju da menjate

Neuspeh gradi karakter. Ukoliko dete postiže uspeh uz minimum napora moglo bi da zaključi da je  uspeti lako. Treba da nauči da za uspeh treba da se bori i naporno radi.

Brižan roditelj se plaši da njegovo dete ne dođe do tačke kada gubi hrabrost i ne može da nastavi dalje. Ali upravo vreme dok je pod roditeljskom zaštitom je najbolje vreme za neuspeh. Treba provoditi vreme s detetom dok radi i bodriti ga, razgovarati s njim,savetovati ga – reći  mu da će uspeti ako nastavi da pokušava, da možda treba da pokuša na drugačiji način, možda je potrebno da uloži više truda….

Neku decu treba podsticati da zatraže pomoć. To su deca koja i traženje pomoći doživljavaju kao neuspeh, znak nedovoljne inteligencije i slabosti. Zbog toga im treba reći da je pomoć ponekad neophodna. Druge opet treba naučiti  da pomoć nije uvek na raspolaganju i da vi nećete uvek biti tu. Recite detetu da veruje u sebe i kada niko drugi ne bude tu da ga ohrabruje.

Na kraju krajeva, treba da predočite svom detetu da život nije fer. Ponekad nije dovoljno čak ni ako sve radi ispravno. Sticaj okolnosti se ponekad može pokazati kao značajan faktor uspeha.

Ako se osvrnemo na događaje koji su doveli do neke velike pobede, često otkrijemo da su nam propusti bili najveći motivator. Uspeh dolazi u malim komadima i oni su deo svake pobedničke strategije. Da bi se istinski izgradila vrednost, iz dana u dan, to zahteva odlučnost.

Za uspeh su potrebni snaga volje, inteligencija, odlučnost i naporan rad, ali isto tako potreban je i neuspeh. Prihvatiti mudro neuspeh je jedna od najvažnijih veština koju deca treba u životu da nauče.

IZVOR: tekst Tatjane Petrov

Школски педагог – када и како код педагога

Драги ученици!  Драги родитељи!

Како бисмо боље сарађивали током ове године, али и наредних година сматрала сам да је неопходно да Вас и Ваше родитеље упознамо са описом посла школског педагога. Многи од Вас су имали прилике да се у досадашњем школовању упознају са школским педагогом и да са њим остваре више или мање успешну сарадњу.

Информисање о томе шта педагог ради у Вашој школи добар је почетак наше успешне и дуге сарадње. Пре свега школски педагог својим стручним радом доприноси остварењу циљева и задатака утврђених наставним планом и програмом и Законом о основној школи и доприноси унапређивању свих облика образовно-васпитног рада школе.

За васпитно-образовни рад школе изузетно је важна сарадња педагога са наставницима, разредним старешинама, ученицима и родитељима, али и директором као педагошким руководиоцем, затим са библиотекаром, школским полицајцем, школским лекаром и другим стручним институцијама и удружењима.

Сарадња педагога са наставницима

Огледа се у планирању и програмирању рада свих програма школе. У току планирања наставе педагог помаже наставницима дајући им инструкције и усмеравајући их на основне принципе доброг планирања, на адекватан извор облика рада и наставних метода, на индивидуалне разлике и узрасне карактеристике ученика. Остваривањем ових услова остварује с е боља систематичност у раду, стварају бољи услови и повољнија клима за учење. Остваривањем повољне педагошке климе ученицима се пружа могућност за њихов развој и превазилажење проблематичних ситуација и доживљаја неуспешности, одбојности према школи, осећај личне несигурности и неприлагођених облика понашања.

Педагог прати и учествује у организовању и остваривања програма наставе и ваннаставне активности. Праћење наставног процеса педагог остварује непосредно, посетом часовима и другим облицима рада, као и комуникацијом са наставницима и посредно, аналитичко-истраживачким радом. Праћење наставног процеса се остварује упоредо са реализацијом програма. Резултати до којих се дође служе за унапређивање образовно-васпитног процеса, као и за сагледавање будућег рада и развоја, како школе тако и сваког појединца. Педагог је често иницијатор иновација или сарадник наставницима у примени новина у раду секција или ученичких организација.
Сарадња педагога са одељенским старешинама

Сарадња са одељенским старешинама важна је за остваривање васпитне улоге школе и огледа се на свим нивоима рада, од планирања и програмирања рада одељенског старешине, преко заједничке припреме и реализације појединих часова одељенске заједнице, до сарадње на избору  адекватног садржаја, облика и метода рада са одељењем, групама ученика или са појединцем. Педагог помаже наставницима, а нарочито одељенским старешинама и приправницима, у стицању педагошке оспособљености за бављење проблематиком и међуљудских односа у одељењу праћењем адаптације, социјализације ученика и њихових развојних карактеристика.

Сарадња педагога са ученицима

Педагог обавља саветодавни рад са ученицима, групама ученика или с одељењем као колективом. Педагог остварује васпитни утицај радећи индивидуално или групно са ученицима који имају сличне проблеме, или разлоге за рад са педагогом. Педагог помаже ученицима да препознају свој проблем, реално процене своје могућности и заједничком анализом дођу до могућих начина превазилажења проблема. Педагог за индивидуални рад са учеником прикупља све релевантне податке који су значајни за рад, од породичне анамнезе и развојних промена, до разговора о ученику са одељенским старешином и са родитељима, ако је потребно. Саветодавни рад са одељењем  има тематски карактер или се ради на решавању насталих проблема са одељењем. Саветодавни индивидуални или групни раф педагог може остварити на захтев упућен од самог ученика, одељенског старешине, наставника или родитеља, на основу личне процене о неопходности обављања таквог разговора или на захтев директора или других надлежних установа. Педагог у раду са ученицима врши испитивање успеха и напредовања ученика и предлаже и предузима мере за подстицање даљег развоја. Такође, испитује педагошке чиниоце неуспеха у савладавању програма у целини, или у појединм предметима, и предлаже и предузима решења за превазилажење истих. Педагог помаже ученицима који испољавају тешкоће у прилагођавању на живот и рад у школи и имају проблема у понашању, ако и ученицима који имају теже повреде радних и школских дужности. Педагог такође помаже ученицима да науче да уче, савладају рационалне методе учења, рационално и плански организују своје време, развију критичко миљење, користе литературу и друге изворе знања. Педагог посебно води рачуна о ученицима који живе у неповољним породичним и другим социјално-педагошким условима (без родитеља, разведени родитељи, ученици путници, ученици из домова ученика, ученици у хранитељским породицама и сл.), ако и придошлим ученицима који постижу слабији успех. Због тога педагог на почетку сваке године прикупља податке о ученицима првог разреда од њихових родитеља. Увид у те податке остварују одељенски старешина и педагог са циљем што бољег упознавања са сваким учеником појединачно и ради даљег праћења ученика и боље сарадње са родитељима. Педагог учествује у откривању обдарених и талентованих ученика и пружа помоћ наставницима у раду са њима. Наши ученици су полазници Регионалног центра за таленте, и захваљујући доброј сарадњи стичу додатна знања и развијају своја знања и способности.

Сарадња педагога са родитељима

Ова сарадња остварује се кроз педагошки саветодавни индивидуални или групни рад. Индивидуална сарадња са родитељима подраумева информисање родитеља о развоју ученика, давање педагошких инструкција или савета за превазилажења насталих проблема који могу негативно да утичу на развој ученика. Педагог може да организује тематске родитељске састанке за родитеље једног одељења или групе родитеља. Родитељи који су заинтересовани могу да узму активно учешће у раду школе у сарадњи са одељенским старешином и педагогом школе. Могу да организују промовисање здравих стилова живота, нарочито ако су по занимању здравствени радници, спортисти и сл. Такође, могу да гостујући на часу одељенског старешине, представе своју професију и тако значајно утичу на избор професије ученика наше школе. Сарадњу са родитељима педагог остварује и на седницама Савета родитеља школе, али и са члановима Школског одбора изабраних испред родитеља. Квалитетном сарадњом се успоставља поверење у школу, њен систем и начин рада и то је један од важних циљева унапређења рада школе и основни предуслов за позитиван и целовит васпитни утицај на развој ученика. Школа и породица су два чиниоца васпитања усмерена на развој ученика и неопходна је њихова стална сарадња.

Сарадња педагога са родитељима и ученицима може се остварири директно или преко одељенских старешина.

Због рада педагога у две школе било би пожељно заказати разговор.

Телефон педагошке службе је 018 652 622 .

Ваш педагог, Драгана Спасојевић

РАДНЕ НАВИКЕ

Чак ни веома способни и јако мотивисани ученици не постижу успех који одговара њиховим способностима и раду уколико немају развијене радне навике, односно навике да плански и систематски уче.

Ученик који има развијене радне навике има:

• више слободног времена

Ако ти „развлачење“ пред почетак учења не прија, ако сматраш да се тако изгуби много времена, размисли о стицању радних навика. Развијањем радних навика улажеш и у своје слободно време – добре радне навике омогућују ефикасније учење и више времена за друге активности

• бољи успех у школи

Без добрих радних навика није једноставно „покренути се“ и учити редовно. Можда ти је тешко да почнеш да учиш, па одлажеш учење док можеш… Или ти не полази за руком да редовно учиш. Могуће је да не постижеш колико желиш – развијене радне навике су предуслов за успех у школи

Није лоше подсетити се…

… да је за стицање радних навика важно:

• правити распоред дневних активности – планирати време за учење, одмор и разоноду
• учити сваког дана у планираном термину

да за стицање радних навика није корисно:

• избегавати планиране активности или одустајати

 Ученици често уче „кампањски“ и то код неких наставника и „пролази“. Међутим, шта ћемо са градивом код оних професора који редовно проверавају наше знање? Неопходно је да развијемо навику редовног учења. Увек мораш имати на уму оно што је теби важније. Јасно постављен циљ помаже ти да не одустанеш ради тренутних жеља и потреба. Спортисти, на пример, пожеле да се одмарају или забаве у време предвиђено за тренинг. Ипак, жеља да напредују у спорту важнија им је од неких других личних циљева и то им даје снагу да истрају.

Укратко, ако желиш добре радне навике, имај у виду: циљ – намеру да стекнеш радне навике и постигнеш успех у учењу, распоред својих дневних активности и план учења.

 Ваш педагог

САВЕТИ ЗА ПОВЕЋАЊЕ МОТИВАЦИЈЕ У УЧЕЊУ

1.  СЛОБОДНО СЕ РАДУЈ У СЛУЧАЈУ УСПЕХА ( БЕЗ СТИДА)

2. УВЕК ТРАЖИ ЗАНИМЉИВОСТИ У ГРАДИВУ( ПОСТОЈЕ СИГУРНО)

3. НАГРАДИ СЕБЕ КАД ОСТВАРИШ ПЛАН

4. ПОНАВЉАЈ СЕБИ ДА НИСУ СВИ ДРУГИ ПАМЕТНИЈИ, ВЕЋ САМО БОЉЕ ОРГАНИЗОВАНИЈИ

5. НЕМОЈ ДА ТИ УЧЕЊЕ ПРЕДСТАВЉА САМО ОБАВЕЗУ

Из угла педагога школе: Савети за самостално,успешно и продуктивно учење ученика

            Овим текстом желим да вам објасним и приближим начине помоћу којих можете учити лакше и брже, а научено дуже памтити. Бројна истраживања су показала да бољи ученици не уче временски дуже од лошијих, него боље користе време при учењу. Они уче систематично, организовано и планирано што значи да имају план шта, када и како уче. Градиво можете учити на више начина: у целини (глобална метода учења), поделити га на делове, па учити део по део (партитативна метода) или комбиновати ова два начина (комбинована метода). Коју методу ћете користити зависи од много услова: садржаја који учите, ваших способности, узраста, досадашњег искуства у учењу и слично. Најчешће се глобална метода препоручује старијим ученицима, са већим интелектуалним способностима, партитативна метода ученицима нижих разреда, а комбинована метода када се учи сложено и тешко градиво.

Још по неки савет у вези са учењем:

                                         КАКО ТРЕБА УЧИТИ ?                                   

1. Седи у добро проветреној просторији и у комотној одећи. Проветри просторије пре учења јер дим, испарења и недостатак кисеоника утичу да се брзо умориш и слабије памтиш.
2. Док учиш седи усправно за столом (немој лежати у кревету)

 Учи увек за радним столом у истој просторији на истом месту и у исто време.

3. При преласку са учења једног предмета на други направи паузу (10-15 минута).     Најбоље је да урадиш неке физичке вежбе које не замарају.
4. Ако лекцију од данас, треба да научиш за сутра, отпочни своје учење баш овом лекцијом и врати се на њу када научиш остало.

Најбоље је да учиш одређено градиво истог дана или одмах други дан након наставе.

5. Прво учи теже градиво а затим лакше.
6. Боље ћеш учити ако наизменично будеш учио предмете који су међусобно различити, нпр.,пре математике ради српски језик

7. У учењу није најважније памћење нових појмова, чињеница, него да знаш да их употребиш, међусобно повежеш, упоредиш, сагледаш сличности и разлике, уочиш узроке и последице јер су појмови сами по себи бескорисни.

8.Важно је да разумеш оно што учиш, јер оно што добро разумеш добро ћеш и запамтити.

9. Преслишавај се наглас јер ћеш тако чути себе и уочити где грешиш, у чему си несигуран па је потребно да поново прорадиш тај део лекције.

10. При одговарајућој светлости учење је ефикасније, брже се и боље памти. Најбоља је дневна светлост. Добро је и светло стоне лампе.

11.Температура просторије треба да буде од 18 до 20 степени.

12.  Не учи одмах после јела ни пола сата пре спавања.

13.  Направи план рада учења за сваки дан. Имај у виду да је најподесније време за учење пре подне од 9 до 11 часова, а послеподне од 17 до 19 часова.

14.  Пре учења припреми на столу сав материјал за учење (уџбенике, белешке, графиконе и остало).

15.За време учења усмери мисли само на оно што учиш. Увек имај у виду циљ који желиш да постигнеш и који смисао има учење одређене грађе.

16. Најбоље је активно читање (учење) које се одликује у следећем: тело је усправно и мишићи су напети; у току читања одбацује се неважно, концентрација је максимална, присутна је жеља за сазнањем новог, тражи се значај написаног, застаје се да би се размишљало о значењу написаног и уочавају се битни моменти; проучавају се графикони и табеле; служимо се речником и тежимо да трајно запамтимо одређену материју; правимо белешке, изводе, подцртавамо, постављамо питања извлачећи их из одрећене граће и размишљамо о одговору.

 17.Приликом учења из књиге, читај само очима (у себи). Гласно читање је лоша навика, спорије учиш а брже се замараш.

 18.Најбоље је учење овим редом: пажљиво прочитати наслове и поднаслове текста и претворити их у питања; активним питањем тражити одговоре на тако постављена питања; преслишавањем утврдити шта си постигао и у складу с тим наставити рад; приликом преслишавања настојати да увек откријеш нове односе и дубље уђеш у суштину градива.

 

                САВЕТИ ПЕДАГОГА:   ЗАШТО ДЕЦА НЕ ВОЛЕ ШКОЛУ?

 

Због чега деца имају отпор према школи и на који начин родитељи несвесно доприносе томе.

Само деца у првом разреду још увек имају позитиван став према школи, јер се сећају вртића и предшколског, где је било заступљено природно учење, учење кроз игру без присиле, спонтано, подржавајући дечју радозналост. У првом разреду учитељи су толерантнији према великим индивидуалним разликама деце и адатацији на нову школску средину. Већ од трећег разреда проценат де це који воли школу се значајно смањује из разреда у разред.

Школа захтева учење само по себи. Детету одрасли не објашњавају зашто су неке области важне, ни с којим циљем треба да их савладавају, па  временом стичу утисак да је школско учење без циља, да нема сврху и да је важна само што боља оцена.

Такође уџбеници у школама, углавном су ѕастарели(преобимни или превише површни) и не одговарају савременим генерацијама. А ту је и нефер однос ученик-наставник где често наставник својим ставом, понашањем, а понекад и отворено вербално поручује – да је супериорнији“ Ја знам, ти не знаш!“

После 45 минута математике или хемије и 5 минута паузе сигурно је дете тешко заинтересовати за енглески језик или географију. Али је ипак приморано да седи на часу и покушава да буде што концентрисаније.

Када би школа понудила више експеримената, истраживачког рада и интеракције уместо диктирања или монолога наставника, када би деца стално охрабривала да гласно говоре своје мишљење, и њохов став према школи би био много бољи.

У школским системима где је највише заступљена тзв. “Блок настава“ ученици показују мањи отпор а наставни предмети се лакђе усвајају, боље памте и више воле.

Преузето: текст Јелена Холцер, педагог

Како сами ученици доживљавају школу:

 

Моја школа

Постоји једно место на свету које је за мене друга кућа. То је и моје склониште од досаде, бег од самоће, ризница знања, станиште мојих стрепњи пред сваки писмени задатак… То је моја школа. А ја сам њен дневни станар и увек јој се радо враћам.
Моја школа се налази поред \’\’нашег брдашцета\’\’. Окружена високим димњацима, делује  некако ушушкано и улива ми сигурност. Кад ујутру рано закорачим у њено двориште, имам утисак као да ме пригрли и каже:\’\’Буди спокојан, сад ћу ја да бринем о теби. Нећу дозволити да ти се нешто лоше деси.\’\’ Ух, али утрчи ту и понека тројка, па и двојка. Кад би само могла и од тога да ме спаси. Али кажу да је то све за ђака.\’\’
Кад се зачује прво звоно и колона деце пуне ишчекивања прође кроз њена врата, почиње борба за знање, иза затворених врата сваке учионице.Ускоро завлада тишина која траје до следећег звона и новог одмора. Тада је окупира галама са свих страна. Као да се један успавани градић пробудио. Ђаци јуре са другогједног места на друго, са првог на други улаз, па онда као да сви заједно истрчимо напоље. И тако то траје пет, шест а понекад и седам часова. А ја знам да сам после сваког часа богатији за неко ново сазнање, које ће ми олакшати пут одрастања.
И кад последњи ђак за собом затвори њена врата и све утоне у ноћ и сан, ја знам да она тка у своје зидове све наше тајне од тога дана и чека нови дан и да поново угости све нас.
Можда ми неко и неће сад поверовати, али сам од оних ђака који баш воле школу и све што се у њој дешава. А буде ту и понека свађа али другарска. И све то под кровом моје школе. И знам да ће она све то да сачува као дивну успомену. И да ће нам опростити сваки несташлук, сваки преписани задатак, \’\’пушкицу\’\’ скривену негде испод клупе… Јер то је МОЈА ШКОЛА.

С.Ј. V-2

СРЕЋНО!